Svaki novi kilometer autoceste na Koridoru Vc mijenja stvari nabolje i donosi koristi građanima BiH – skraćuje vrijeme putovanja, povećava sigurnost u saobraćaju u skladu s EU standardima, smanjuje nivo zagađenosti zrak, ostvaruje bolji pristup manjim gradovima, poboljšava bh. turističke rute te unaprjeđuje trgovinske tokove između država regije, što pozitivno utječe na ekonomiju Bosne i Hercegovine.
Šire gledano, izgradnja Koridor Vc je priča o povezivanju BiH sa regionom i Evropskom unijom.
U pitanju je izgradnja evropske cestovne trase koja će povezati Budimpeštu preko Osijeka, Sarajeva i sa lukom Ploče. Zahvaljujući podršci Evropske unije, Evropske investicijske banke (EIB), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i ostalih međunarodnih finansijskih institucija, u nadležnosti JP Autocesta FBiH do sada je izgrađeno 126,5 km autoceste. Za izgradnju Koridora Vc do sada je uloženo preko 3 milijarde KM, što ga čini najvećim i najzahtjevnijim infrastrukturnim projektom u BiH.
Trenutno se gradi 61 kilometar.
Značajan dio podrške za ovaj veliki infrastrukturni projekt Evropska unija sufinansira do sada sa oko 870 miliona eura bespovratnih sredstava. Također, putem povoljnih kredita, izgradnju autoceste finansiraju i Evropska investiciona banka sa preko milijardu eura koliko je do sada uložila, Evropska banka za obnovu i razvoj i ostale međunarodne institucije.
U nekoliko idućih mjeseci radovi bi trebali početi i na preostalim dionicama ove saobraćajnice koja će po svojoj izgradnji predstavljati žilu kucavicu ove zemlje.
Projekat Koridora Vc se gradi po standardima EU i njegov završetak će poboljšati svakodnevni život i ekonomske prilike na mnogo načina, ali prvo će smanjiti stopu saobraćajnih nesreća jer će omogućiti sigurnije putovanje kroz cijelu zemlju.
U centru kontrole saobraćaja prati se situacija na autocesti. Nisu rijetke ovakve situacije. Brza vožnja. Gubitak kontrole nad vozilom. Zbog neprilagođene brzine oštećena saobraćajna signalizacija. Opasna preticanja također nisu rijetkost.
”Sve je na IP, naprimjer tu je automatska detekcija nesreća. To je poseban softver koji pomaže u radu da prepoznajemo incident: udes, požar, ispadanje tereta iz vozila itd. Tako da brže prepoznamo. Po prvi put je ugrađen i optički javljač požara, samozračeći kabal koji nam omogućava radio vezu, mobilnu telefoniju u ovim dugim tunelima”, rekao je Zlatko Demirovski, šef Odjela za upravljanje i nadzor saobraćaja.
Oni uz pomoć više od 600 video kamera prate situaciju. Kada se desi nesreća operateri kontaktiraju policiju, hitnu pomoć ili vatrogasce. Njihova reakcija je u roku od jedne minute.
Potom prilagode saobraćajnu signalizaciju, smanje ograničenje brzine kilometar prije mjesta nesreća. A kada dođe do zapaljenja vozila ili druge kritične situacije vatrogasna jedinica je tu da reaguje.
Više u prilogu Azura Delića.
